ЕФИКАСНОСТ И ОГРАНИЧЕЊА МОНЕТАРНИХ ПОЛИТИКА БИХ, СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

Економски проблеми у условима неолиберализма и транзиције, лоших и неуспјелих приватизација у БиХ, Србији и Хрватској су готово идентични, али се монетарни оквир разликује. БиХ има валутни одбор, Србија има политику циљања инфлације, а Хрватска номинално сидро девизног курса (режим пливајућег управљаног девизног курса). На питање која се монетарна стратегија показала дјелотворном у управљању кризом и санирању њених посљедица, нема адекватаног и задовољавајућег одговора. Наиме, три посматране земље су мале, отворене транзиционе земље, високо евроизиране, са слабије развијеним институцијама и финансијском структуром, осјетљиве на промјене девизног курса трпе ограничења, из економског и финансијског система, посебно у условима кризе у вођењу активне и самосталне монетарне политике. Упркос циљу централне банке, да промовише генералну политику државе и различито институционално устројство централних банака у наведеним државама, и њихове несводиве функције, ЦБ БиХ функционише у режиму валутног одбора, док централне банке Србије и Хрватске у режиму,, квази валутног одбора", постоји јединство циља, стабилност цијена, курса, и финансијска стабилност. Заједнички именитељ монетарних политика централних банака БиХ, Србије и Хрватске да нису довољно самосталне, активне и развојно оријентисане.