Open AccessMETODE ZA ODREĐIVANJE ANTIMIKROBNE REZISTENCIJE KOD MIKROORGANIZAMA U HRANI
Author(s) -
Тијана Ледина,
Snežana Bulajić,
Jasna Đorđević
Publication year - 2018
Publication title -
veterinarski žurnal republike srpske
Language(s) - Bosnian
Resource type - Journals
eISSN - 2303-4475
pISSN - 1840-2887
DOI - 10.7251/vetj1801207l
Subject(s) - physics , humanities , philosophy
Rezistencija na antibiotike predstavlja rastući problem koji je Svetskazdravstvena organizacija proglasila jednom od najvećih pretnji za globalno zdravljeljudi. Lanac hrane jedan je od najvažnijih puteva prenošenja i širenja rezistencijena antibiotike između populacije rezistentnih i populacije osetljivih komensalnihi/ili patogenih mikroorganizama. Rezistencija na antibiotike može biti urođena, ilistečena putem mutacija ili lateralnog transfera gena. Sa aspekta širenja rezistencijeznačajna je samo rezistencija stečena lateralnim transferom gena. Postoje brojnemetode za detekciju i određivanje prirode rezistencije na antibiotike kod bakterijaizolovanih iz hrane. Neophodno je da metode budu standardizovane i da obezbeđujukonzistentnost i doslednost dobijenih rezultata. Za detekciju fenotipske rezistencijekod bakterija izolovanih iz hrane koriste se metode kojima se određuje minimalnainhibitorna koncentracija antibiotika. U njih spadaju metod mikrodilucije, metoddilucije u agaru i E-testovi. Kvalitativne i semikvantitativne metode koje se čestokoriste kod kliničkih izolata, nisu prigodne za ispitivanje rezistencije na antibiotikekod mikroorganizama izolovanih iz hrane. Kod mikroorganizama kod kojih seutvrdi prisustvo fenotipske rezistencije na antibiotike, određuje se prisustvo gena zarezistenciju. Mikroorganizmi kod kojih se dokaže prisustvo genetskih determinantikoje su povezane sa stečenom rezistencijom na antibiotike, predstavljaju rizik zadiseminaciju rezistencije i među osetljivom populacijom. Mikroorganizmi koji imajukomercijalnu upotrebu, ne bi trebalo da poseduju genetske determinante prenosiverezistencije na antibiotike.