PREDNOSTI I MANE GENOMSKOG OCENJIVANJA PRIPLODNIH BIKOVA

Pomoću analize gena moguće je ranije saznati nešto više o genetskom nasleđugoveda. Analize koje se vrše usmerene su pre svega u pravcu određivanja proizvodnihosobina koje se prenose na potomstvo. Već sada, baza podataka obuhvata desetinehiljada grla i čini podatke dobijene na taj način veoma pouzdanima (oko 75%).Vrednost grla koja su genomski testirana dostižu vrednosti onih progeno testiranih.Pored ovih podataka koji se tiču proizvodnih osobina goveda, analizom genoma došlose do informacija i o genetskim anomalijama koje se prenose pre svega preko semenapriplodnih bikova. Analize se rade kod mladih životinja ali i kod starijih, kako bi seuporedili rezultati progenih rezultata potomaka.Nakon izbora mladog teleta i određivanjem markera, sa oko dva meseca, tepoređenjem s markerima referentne populacije, dobija se zadovoljavajuća pouzdanaprocena njegove priplodne vrednosti u tom uzrastu. Seme takvog bika počinje da sekoristi sa 14 meseci, kada je testiranje već završeno. Pored većeg genetskog napretka,genomska selekcija omogućava i bolju kontrolu porekla i sprečavanje uzgoja usrodstvu, a najveća prednost genomske selekcije je u poboljšanju svojstava sa niskomheritabilnošću, kao što su dugovečnost, lakoća teljenja i plodnost. Praksa korišćenjamladih, genomski testiranih bikova se povećava u Evropi ali nosi i svoje rizike jerpouzdanost odgajivačkih vrednosti mladih bikova nije još na dovoljno visokom nivouda bi se bilo koji od njih masovno koristio bez ograničenja.Poslednjih godina, pored opravdanog uvoza kvalitetnih bikova i semena izdrugih zemalja, došlo je i do uvoza prosečnih bikova koji ne osiguravaju očekivanigenetski napredak u uzgoju, a broj testiranih bikova iz nacionalnog odgajivačkogprograma sveden je na minimum. Navedeni faktori doveli su do velike opasnostida će se „izgubiti geni“ koji predstavljaju nacionalno bogatstvo i koji u velikoj meriomogućavaju prilagođavanje gajenja u našem podneblju, te doprinose ukupnojgenetskoj raznolikosti.