Open AccessSOCIO-EKONOMSKA BUDUĆNOST EVROPSKE UNIJE - PROŠIRENJE ILI SLOM
Author(s) -
Anton Vorina,
Božidar Veljković,
Miro Simonič
Publication year - 2014
Publication title -
svarog
Language(s) - Bosnian
Resource type - Journals
eISSN - 2712-1089
pISSN - 1986-8588
DOI - 10.7251/svr1408195v
Subject(s) - physics , humanities , european union , political science , business , international trade , philosophy
U članku se pokazuje razvoj EU i pokušava se zasnovano na podacima iz prethodnih godina predvideti socio-ekonomska budućnost EU i naznačiti mogućnost proširenja EU na ostale države, kao što su Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Island i Turska. Utvrđeno je da državljane EU u budućnosti najviše brine porast cena/inflacija, nezaposlenost, ekonomska situacija države, porezi/takse i finansijsko stanje domaćinstva. Takođe je ustanovljeno, da bi većina Slovenaca posle 10 godina članstva u EU još uvek glasala za članstvo u EU. Ipak, 46% ispitanika bi bilo za (2003. godine ih je bilo 89,64%), 35% bi glasalo protiv. Očekivati je da bi eventualni izlazak Slovenije iz EU bio potpuni besmisao i verovatno bi značio ekonomsku i privrednu propast Slovenije. Isto tako se ocenjuje, da će se EU u budućnosti sigurno proširiti na ostale države, iako će unija imati socio-ekonomske probleme sama sa sobom (pre svega će glavni problemi EU biti javni dug u porastu i nezaposlenost u pojedinim državama). Po trenutnim podacima članstvu u EU najbliže su Srbija i Crna Gora, pitanje je samo, kada će doći do proširenja, što je u velikoj meri ovisno prvo od političke volje pojedinačnih država kandidata i onda još od političke volje EU. Po ocenama javnog mišljenja i trenutnog stanja u Sloveniji (povećanje javnog duga, svaki Slovenac je dužan već 14.000 eura, broj nezaposlenih, rast cena), biće ona, među svim državama EU, kojoj će se u budućnosti uslovi za život najviše pogoršati. Na osnovi analize vremenske serije, odnosno linearnoga trenda smo ustanovili, da će stopa nezaposlenosti, javni dug (takođe u svetu) i inflacija 2014 i 2015. godine u EU povećati, što znači lošiji život ljudi u EU u budućnosti. Posledice krize na privredu će u EU biti najočitije 2014 i 2015. godine. Ukoliko bi u budućnosti došlo do sloma EU (samo 49% državljana EU-27 je optimistično što se tiče budućnosti EU), iako je to jako malo moguće, bi to značilo "potpunu dekadencu starog kontinenta".