САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ 1914. ГОДИНЕ И БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Имајући у виду противречности у обради питања Сарајевског атентата између науке, политике и пропаганде и запостављање укупних друштвених прилика у Босни и Херцеговини, пре и после аустроугарске окупације, политичка наука и пропаганда сву кривицу за атентат 28. јуна 1914. године на престо- лонаследика Франца Фердинанда приписује Гаврилу Принципу, његовим друговима и незваничној и званичној Србији. Прилазећи обради овога питања са позиција онога што је и научно и ненаучно писано, акценат ће бити на запостављеним и прећутаним питања, било да је реч о атентату, омладини Младе Босне, или судским и ратним одмаздама, имајући увек у виду улогу и последице атентата на Босну и Херцеговину и Сарајево, које је те 1914. године постало центар света. Стогодишњица Сарајевског атентата прилика је да се из обележавања избаце пропаганда и политика, а укључе наука и истина, да се не понови оно што се десило у Аустрији за четрдесетогодишњицу. Сарајевске атентаторе историја је признала као најдоследније борце за слободу и правду, који су радили без ичијег наговора, повезани заједничким идејама, с највећим пожртвовањем које човек уопште може дати и идеалима.