ХРИШЋАНСКЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ ПОЈМА И СВРХЕ БРАКА ПО УЧЕЊУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ: ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ О РЕДЕФИНИСАЊУ ТРАДИЦИОНАЛНОГ БРАКА

Циљ овог рада јесте да допринесе бољем разуми-јевању хришћанског схватања појма и сврхе брака које је незаоби-лазна тема у расправама о редефинисању традиционалног брака. С обзиром да учесници у овим расправама неријетко имају погрешне представе о хришћанском приступу овој теми, због чега га или од-бацују или погрешно интерпретирају, анализом су обухваћени хриш-ћанско уређење родних односа, као и значај плотског сједињења и ра-ђања дјеце у хришћанском браку. Дискутовано је и о томе да ли истополни партнери могу да стекну приступ црквеној форми закљу-чења брака. Закључци до којих се дошло по наведеним питањима јесу ти да хришћански концепт уређења родних односа се не заснива на негацији родних различитости већ је заснован на једнакочасности оба пола у свом позиву; плотско сједињење представља један од три кумулативна аспекта брачног општења који није могуће апсолути-зовати и уједно задржати хришћански карактер брака; рађање дјеце није сврха брака већ је то пројава љубави коју је могуће ис-пунити кроз политекнију као и кроз атекнију; истополни партнери не могу постати једно тијело у хришћанском смислу јер истополне везе немају рајски коријен те се не могу сматрати слободним, због чега даље не могу бити погодне за црквену форму закључења.