Pop-art i kritika recepcije praznine duha (društva) u delima Endija Vorhola

S pojavom pop-arta i umetničkog stvaralaštva Endija Vorhola menjase klasična recepcija dela umetnosti i umetnosti uopšte. E. Vrohol usvome umetničkom delanju insistira na trenutačnom delanju i ogoljenojformi – to su tzv. dela „čiste“ forme koja stvaraju zbunjujućuprazninu; a čiji je “sadržaj“ potrebno iskonstruisati, to jest iz-misliti.To po E. Vorholu može isključivo publika i kritičari – time on zapravootvara prostor za tumačenje svog umetničkog rada. E. Vorhol jesvestan postojeće „praznine subjekta“. On želi da slobodu u kojoj isam uživa u svojoj umetničkoj ekspresiji obezbedi i primaocu, nastojida svoj umetnički rad ostavi u potpunosti otvorenim za čitanje i interpretaciju.U svome traganju on dospeva do inteligibilnih simboličkihradnji spontano. Sam umetnik kada jednom utemelji čvrsto svojimidž – on nameće publici i trajnu percepciju svoga dela. E. Vorholprimećuje da se u stvaranju masovnog industrijskog društva nalaziizvor anksioznosti Zapada. Različiti su uzroci toga stanja: novac,androgina budućnost čoveka, mašine koje zamenjuju čoveka i kolonizirajunjegovu svest i time ga porobljavaju. E. Vorhol se pita – da lisavremena umetnost može ponuditi optimizam?! Njegov optimizambi se mogao shvatiti kao njegovo suprostavljanje evropskom pesimizmui dekadenciji.