БРАНТ И БРЕЖЊЕВ: ОД МОСКВЕ И КРИМА ДО БОНА

Рад анализира улогу њемачког канцелара Вилија Бранта у просецу детанта почетком 70-тих година 20. вијека, кроз реализацију «Источне политике», која је била усмјерена ка релаксацији односа са земљама «источног блока», првенствено Совјетским Савезом, ДР Њемачком и Пољском, како би се на тај начин побољшала међународна позиција СР Њемачке и умањила хладноратовска напетост. Поред политичких преговора и активности, рад ставља акценат и на личне односе које је Вили Брант изградио са совјетским лидером Леонидом Брежњевим, односно на значај међусобног повјерења двојице политичара које се одразило на успјешне резултате билатералних односа двију земаља, као и на цјелокупну свјетску политику. Рад је дијелом базиран на истраживањима у оквиру израде, непубликоване, магистарске тезе под називом Источна политика њемачког канцелара Вилија Бранта и Југославија 1969–1974.. уз прераду и допуну резултатима новијих истраживања и објављене грађе.