УНУТАРПАРТИЈСКА ДЕМОКРАТИЈА У СРПСКОЈ

Како су организоване релевантне политичке партије уСрпској и колики је степен њихове унутарстраначке демократијеистраживачко је питање на које покушава да одговори овај рад.Користећи Сарторијево теоријско одређење о релевантнимполитичким партијама закључујемо да у Српској, према актуелномсазиву Народне скупштине из 2014. године, постоји шест релевантнихпартија са сједиштем у овом ентитету (СНСД, СДС, ДНС, ПДП иНДП). На бази теоријског критеријума Сузан Скаров, а то суинклузија чланства, централизованост партија и њиховаинституционализација, истражујемо степен унутарпартијскедемократије у Српској. Помоћу овог теоријског обрасца одредићемоза сваку од анализираних странака којем типу унутарпартијскедемократије припада. Четворотипну типологију моделаунутарпартијске демократије (партије ниског нивоа демократије,партије демократског централизма, индивидуалистичко-елитистичкитип партија и партије пуне демократије) позајмљујемо од ГоранаЧулара како би у адекватну типолошку раван поставили истраженистепен унутарпартијске демократије у Српској. Досадашњаистраживања и политичка пракса показују да у партијама у Српскојпостоји низак степен унутарпартијске демократије. Такопостављени односи унутар партија неријетко су доводили доунутрашњих раскола који су често дестабилизовали скупштинскевећине и политички систем у Српској. Партије са сједиштем уСрпској имају конкурентски однос унутар себе, а опозициони премарелевантним странкама са сједиштем у Федерацији Босне иХерцеговине. Таква их позиција чини јединственим партијским блокому односу на бошњачки и хрватски блок партија из Федерације Босне иХерцеговине. Тиме се у демократске процесе у странкама и изван њихукључује и нова димензија на бази које се ствара политичко понашањетолеранције мањка унутарпартијске демократије у Српској, а то јенационално-ентитетска логика политичко-партијског дјеловања.