OFANZIVNI REALIZAM I MALE DRŽAVE: SLUČAJ BALKANA U PRVOM SVETSKOM RATU

Autor nastoji da primenom teorijskog pravca ofanzivnog realizmana ulogu i ponašanje malih balkanskih država (Srbije, Rumunije, Bugarskei Grčke) u Prvom svetskom ratu ukaže na neplodnost rasprave o tomeje li za ovaj rat kriva velika Nemačka, ili mala Srbija. Analiza pokazuje dasu se male balkanske države u ovom ratu ponašale sasvim u skladu sa očekivanjimaofanzivnog realizma – čak su bile i ekspanzionističkiji usmerene odvećine velikih sila, čiji je ekspanzionizam prevashodno bio defanzivno motivisan.Ipak, njihova uloga u izbijanju rata bila je manja od uloge velikih silakao ključnih aktera međunarodnih odnosa, što isključuje krivicu bilo koje odnjih, uključujući i Srbiju. Kako je Nemačka bila samo jedna od velikih sila togdoba – ona najmoćnija – njena uloga bila je najveća, ali se ne može govoritio tome da je ona krivac za rat. Uzrok rata leži u činjenici da je međunarodnisistem tog doba imao karakter neuravnoteženog multipolarnog sistema, te daje najmoćnija sila u njemu, Nemačka, pribegla hegemonističkoj politici da biosigurala sopstvenu bezbednost. Analiza nudi niz pouka za savremene međunarodneodnose, a naročito za ponašanje i ulogu malih država u njima, jerprimer Balkana u Prvom svetskom ratu i potonjih zbivanja pokazuje kolikoneumerenost u ekspanzionističkim ambicijama malih država može da budepogubna za njih same.