НАСТАНАК ‘DE FACTO’ ДРЖАВА НА ПОСТСОВЈЕТСКОМ ПРОСТОРУ КАО РЕЗУЛТАТ МЕЂУНАРОДНИХ ПРОЦЕСА - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ С ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКИМ ПРОСТОРИМA

Република Српска је настала самоиницијативно у тешко вријеме иу још тежем међународном окружењу. Било је потребно много вјештине,памети и знања да опстане и да се институционално развије. Од самогпочетка то је била прилично јасна идеја и у том смислу заиста можемобити поносни, као што можемо рећи да је политика Републике Српске упосљедњих 7, 8 година у односима према Русији била веома отворена иконструктивна. Иако су до 2008. године сви процеси водили РепубликуСрпску директно према западу, она је успјела да нађе начин да опстанеи функционише. Она представља једну од седам тзв. de facto држава напостјугословенском простору уз шест бивших република. Данас пост-совјетски простор у овом смислу настанка de facto држава посматрамокао четири земље на Кавказу (Абхазија, Јужна Осетија, Нагорно-Кара-бах и Трансњестрија), али данас имамо и настанак нових. То су рецимоКрим, Нова Русија и ми посматрамо те процесе управо да своја искустваи своје спољне политике можемо прилагођавати. Оно што нас разликујеовдје јесте да је наше међународно окружење много другачије, што тра-жи од нас да не смијемо себи дозволити да будемо у средишту конфлик-та. Исто тако, морамо да развијамо економске, политичке и безбједнос-не политике за разлику од тог дијела постсовјетског простора, нарочитоновог, који има непосредну географску везу и гдје је то много лакше. Тедржаве, de facto или државе у држави, на постсовјетском простору као инашем, имају као циљ признање, што оставља отворена питања терито-ријалног интегритета, суверенитета и нарочито како помирити полити-ку самоопредјељења са признањем (јер се у међународним околностимасамоопредјељење данас нужно не повезује са признањем).