ВРЕМЕ ЕКОНОМИЈЕ И НЕООСМАНИЗМА (Озалово политичко наслеђе)

У науци је данас све већи број стручњака мишљења да нео-османизам представља идеолошку константу савремене турске спољне поли-тике, чије је оквире на политичкој сцени Турске поставио и уобличио бившитурски премијер, а потом и председник, Тургут Озал својственим тумачењемтурско-исламске синтезе, која завређује значајно место у његовом политич-ком наслеђу. Мање је вероватно познат настанак и развој саме турско-ислам-ске синтезе у турској политичкој историји, што ћемо настојати да прибли-жимо у наредним редовима. Затим ћемо анализирати револуционарне идејеТургута Озала, који је, у својству архитекте економских реформи, либерали-зовао пословни амбијент Турске и довео је у стање економског и политичкогпроцвата.Организован ради одбране кемализма, војни пуч из 1980. заправо је обе-збедио врло повољну политичку основу за спровођење Озалове спољне, економ-ске и унутарње политике, преименоване касније у озализам, који додаје новедимензије турској спољној политици, у складу са којом би Турска постала при-мер синтезе ислама и модерне демократије, и постала земља у којој би еко-номски и политички либерализам био осликан конзервативним друштвенимвредностима и осећајем националног идентитета, који би суштински билидефинисани исламом.