САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ

Поводоом петнаесте годишњице погубљења Данила Илића, Мишка Јо-вановића и Вељка Чубриловића, 2. фебруара 1930. године, у Сарајеву је по-дигнута спомен плоча Гаврилу Принципу. Учињено је то на мјесту одакле јеПринцип пуцао на Фердинанда. Много касније и мост који је у непосреднојблизини мјеста одакле су одјекнули судбоносни хици, добио је име по Прин-ципу. Када се припремао тај догађај тадашње новине најавили га као „скро-ман чин, без посебне свечаности’’. Тако је и било. Не само да откривањуније присуствовао ниједан, чак ни најнижи, функционер власти нити изасла-ник Њ. В. Краља, него је и свечана академија која је била планирана у На-родном универзитету послије откривања спомен-плоче напрасно отказана1.У дипломатској комуникацији са западним силама, Југословенске власти су ин-систирале на информацији да плочу не подиже ни држава, ни Народна одбрана,него искључиво појединци, пријатељи атентатора и чланови њихових породи-ца. Вјероватно објашњење за такав став јесте да је Југославија, изнурена у Пр-вом свјетском рату, зависила од иностраних кредита и тешко је обнављана по-рушена земља. Тако, данашњим рјечником, спомен плочу Гаврилу Принцпипуподигло је неформална група грађана састављено углавном од чланова породи-ца припадника „Младе Босне,’’ који су учествовали у атентату на Аустроугар-ског надвојводу.