ПОУКЕ 1914, ПОНОВО ПРОЧИТАНЕ: ГЕНОЦИД КАО ТЕЛОС ЕВРОПСКОГ ''ЦИВИЛИЗОВАЊА'' СРБА

Најкасније од књиге Владимира Ћоровића О односима Аустро-Угар-ске и Србије у ХХ веку (1936) постало је јасно – мада, нажалост, не и опште-познато – да је Дунавска монархија знатно прије Сарајевског атентата веомаозбиљно размишљала о уништењу државе Србије, да је то чак био аксиом ње-ног (полу)званичног геополитичког промишљања о преуређењу простора Југо-источне Европе и прије Мајског преврата, дакле и оно у вријеме када су српскевласти, у складу с Тајном конвенцијом (1881), склопљеном за вријеме потоњегкраља Милана, били лојални према Бечу. Но ни послушност хабзбуршком дво-ру није била довољна да се Србија код њега избори за признање и елементар-ног права на постојање. За политичку елиту Монархије Срби су, чак и када субили крајње „сарадљиви“, били доживљавани као непоправљиво, дакле „поприроди“, штетни, јер, према тој негативној предрасуди, чак и док пристају наподређеност, будући „дивљи“, вјероватно стално размишљају о побуни и не-пријатељству против својих „цивилизованих“ налогодаваца. Зато је „за свакислучај“, боље ендемски склоне побуни и злочину – а злочин је већ и сâмо од-бијање послушности „цивилизованим“ средњеевропским господарима – пре-вентивно „научити памети“, тако што ће им се одузети држава и завести „ци-вилизована“ управа.