О ПРОЦЕСИМА ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Од средине XIX вијека када је, захваљујући прије свега раду ВукаСтефановића Караџића, утемељена србистика, почели су и поли-тички напади на њен статус како би се пољуљала два стуба на који-ма почива – назив језика и територија коју тај језик обухвата. Јасно ис-планираним поступцима ти процеси су у највећој мјери реализовани,тако да данас на територијама на којим се говори српским језиком посто-је чак четири његове различите номинације: српски, босански (бошњач-ки), хрватски и црногорски. Да се у суштини ради о једном језику јасно јесваком говорнику овог језика, а да је назив српски једини научно ваљанпоказале су бројне научно утемељене студије. Међутим, политички при-тисак који се насилно уселио у лингвистику на просторима бивше Југо-славије још увијек не јењава, што и даље, на разнолике начине, доприносизаобилажењу научних чињеница и дезинтегрисању српског језика.