ПОХВАЛА КЊИЗИ

Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле годнаходе и мало златне жице, не остаљају, него дурма раскопава-ју у добину и траже има ли јоште што догод до једне мрве све неповаде, и тако се већ махну, те другу пак изнова започињу. И ово скази-вање такођер повратно је и откада је започето, где ли је изостало, одонудопет да то преузмемо сасукивати; крај с крајем да се састаља и једнакосе пружа. Та ако ћемо што на то рећи могло се је и једним дном све вампо реду ишчатати ова притча. Ама зато остависмо и надаље једно; имени би се додијало много беседећи, и ви бисте огуглали слушајући, тени бисте марили ни пак што упантили. Зато једно пресекосмо а другозапочесмо да и оно задржите и по одмору опет сећате се вештије вампримати разговор за вашу хвајду.