ГЕОЛОШКА СТАРОСТ РОДОВА И ВАРИЈАБИЛНОСТ БРОЈА ХРОМОЗОМА У КАРИОТИПОВИМА ГМИЗАВАЦА

Налази броја хромозома у кариотиповима врста гмизаваца кориштени су за сагледавањеактуелних дистрибуција у оквиру родова исте старости. Укупно 2569 налаза о броју хромозома(2n, или Xn) обухватају 54 различита износа: минимално 16, максимално 96, а најчешће (мод) 36хромозома у кариотипу. Старост рода није придружена за 1782 налаза са 45 различитих 2n илиXn: од 16 до 84, најчешће 36 хромозома у кариотипу. Плеистоценски родови заступљени су са 127налаза, 10 различитих 2n или Xn, од 32 до 54, најчешће 36 хромозома у кариотипу. Одговарајућибројеви у серији повећане старости су - за плиоценске: 152, 18, 36, 94, 46; - за миоценске: 81, 11,30, 56, 36; - за олигоценске, 63, 10, 30, 52, 50; - за еоценске, 327, 25, 24, 96, 38 и - за горње кредне,35 налаза, 12 различитих 2n или Xn, минимално 26, максимално 58, и најчешће 32 хромозома.Облици укључених дистрибуција указују на тенденције у промјени и одржавању броја хромозомау кариотипу. Најтрајнији бројеви хромозома у кариотипу су 32, 34, 36, 50, 52 и 54, пристуни су упо 5 од 6 категорија старости родова. Процјењена просјечна стопа промјене броја хромозома укариотипу износи 1,114 (хромозома за милион година) међу старосном категоријама родова ГорњаКреда до Плеистоцен, највећа (3,125. хромозома за милион година) између Плиоцена и Плеистоцена.