ФОРМАТИВНО ПРОВЈЕРАВАЊЕ НА ФАКУЛТЕТИМА У СВЈЕТЛУ РЕФОРМИ ВИСОКОШКОЛСКОГ ОБРАЗОВАЊА СТУДЕНАТА

Провјера студентских постигнућа представља једну од основнихфункција сваке високошколске институције. Оцјена представља сумативни исказодређених постигнућа изражених одређеним симболом. У структури новонасталогвисокошколског система (болоњски процес) једна од суштинских промјена односи се насвођење наставних предмета на један семестар. Идеја се односи на промјерање фокусаса садржаја на остваривање циљева учења и стварање структура знања са значајнимимпактом на систем цјеложивотног учења. Основна идеја овог рада била је испитивањеначина формативног провјеравања студентских постигнућа у контексту обавеза којепроизилазе из системских докумената (Закон о високом образовању, правила студирања,структура НПП, структура силабуса, препоруке Европске комисије у области високогобразовања. Испитали смо начин на који наставници врше формативно провјеравање,анализирали учесталост, квалитативне карактеристике и њихов утицај на коначнопостигнуће. Истраживање смо реализовали као студију случаја на Педагошкомфакултету у Бијељини. Резултати анализе показали су да постоји значајно одступањепрописаних обавеза у погледу провјеравања постигнућа од реализованих. Такође,примјетна је значајна разлика у вредновању појединих активности чак и код сроднихпредмета. Постоје предмети и без завршног испита код којих се предиспитне обавезепретварају у коначну оцјену. Значајан је распон броја бодова који се могу освојити у токунаставног процеса. Све наведено указује на потребу оспособљавања наставника запримјену система провјеравања и вредновања студентских постигнућа у складу сапрокламованим идејама и стандардима образовања у Европској унији.