ОДГОВОРНОСТИ РОДИТЕЉСТВА, СРЕДИНЕ И ИНСТИТУЦИЈА У ПРИПРЕМИ ШКОЛЕ ЗА ДЈЕЦУ

Према бројним истраживањима која су публикована између 2012. и2016. године уочени су упозоравајући знаци кризе школа, али и евидентне кризе породице.То, прије свега, указује да постоје значајна неслагања између школе и породице уизвршавању васпитно-образовних функција. Узнемирујући су подаци о неслагањунаставника и родитеља о фундаменталним питањима заједничке одговорности заефекте васпитања и образовања, која би се могла ублажити побољшањем климеразумијевања и повјерења у школи. Поред тога и битно другачијим дјеловањем средине, уширем смислу те ријечи, и, нарочито, уједињавањем основних субјеката, родитеља,наставника и ученика, око модернизовања и унапређивања односа међу кључнимактерима школског рада. Другим ријечима, опредјељење да су дјеца будућност друштвамора се боље разумјети и примијенити у њиховом животном контексту.Током 2017. године педагози и психолози као стручни кадар из удружења грађана„Породични круг” у сарадњи са Педагошким факултетом из Бијељине, провели су пилотпројекат провјере могућности посебне „Школе родитељства”, којим је јасно уоченпроблем недостатка међусобне подршке школе и породице током заједничког дјеловањана квалитенији развој и учење. Родитељи, према Конвенцији УН о правима дјеце, имајуправо на стручну подршку и оснаживање родитељских вјештина. Исто тако, учитељимаје потребно унапређивање компетенција и овладавање вјештинама које ће побољшатиодносе и створити климу међусобног разумијевања и усмјерености ка заједничком циљу –добробити дјеце. Тако би, умјесто уобичајене „припреме дјеце за школу” морало многоозбиљније да се размисли о новој перспективи школе, а то је „припрема школе и срединеза дјецу”. Овај заокрет би укључивао и све капацитете локалне заједнице, посебно тзв.„социјалну средину” али и све природне и културне ресурсе у широј и непосредној околинишколе.