МЕТОДИЧКО-МАТЕМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ УЧИТЕЉА НА ПЕДАГОШКИМ АКАДЕМИЈАМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Почетком седамдесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговинијавила се потреба за подизањем учитељског кадра на виши ниво образовања, усљедопштег друштвено-културног и техничко-технолошког развоја друштвене заједнице тогвремена. Учитељске школе више нису могле формирати профил наставног кадра, јер су,како наводе неки аутори, стагнирале и заостајале у погледу савременог опште-културногобразовања и одговарајућег стручног педагошко-психолошког и дидактичко-методичкогоспособљавања. Поред осталих република у бившој СФРЈ Закон о оснивању педагошкихакадемија донијела је и Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.Мјеста у којима се оснивају педагошке академије у Босни и Херцеговини била су: Сарајево,Мостар, Бања Лука и Тузла. На свим студијским групама које су тада формиране напедагошким академијама упис редовних и ванредних студената почео је исте године кадасу и отворене (1969), осим на групи Разредна настава и Предшколско васпитање накојима је упис кренуо нешто касније. Оснивање педагошких академија значило је ипромјене наставних планова и програма. Аутори ће у раду посебну пажњу посветитианализи наставних планова и програма на педагошким академијама за групу Разреднанастава, с посебним акцентом на програме наставних предмета Основи математике иМетодика наставе математике, која до тада није постојала у наставним плановимаучитељских школа и која се по први пут појављује у процесу оспособљавања учитељскогкадра.