ПИСАЊЕ КОД ГЛУВИХ УЧЕНИКА КОЈИ СЕ ШКОЛУЈУ У ПОСЕБНИМ ШКОЛАМА И У РАЗЛИЧИТИМ СИСТЕМИМА СТАНОВАЊА У ПРОЦЕСУ ЊИХОВЕ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ

Читање и писање су когнитивне вештине које су нераскидивоповезане и имају велико учешће у развоју писмености.Тешко је замислити како би се глувадеца описменила и социјализовала без ових вештина, ма како оне биле тешко савладљивеза њих. Глуве особе не могу живети у изолацији, без интеракције са чујућом средином, паје због тога савладавање вештине читања и писања значајно у њиховом изражавању икомуникацији.Истраживање се бави односом средине у којој глуво дете живи (породица илиинтернат) у односу на развој и употребу вештине писања у њиховој социјализацији иучешћу у друштвеној заједници. У истраживању је коришћена Долова скала социјалнезрелости (Vineland social maturity scale – Doll) односно њена подскала за комуникацију.Узорак је сачињавало 52 глува ученика од 7 до 16 година, уједначен по степену оштећењаслуха (више од 80 dB) и редовној интелигенцији.Добијени резултати указују на непостојање статистичке значајности укупнихпросечних резултата на подскали за комуникацију (t=0,470, нема значајности).Значајностсе појавила само код неколико ајтема, па је општи закључак да нема доказа о негативномутицају институционалног смештаја глуве деце на коришћење вештине писања, већ дакоришћење ове вештине зависи само од старости деце.