КАКО ДО ЦЈЕЛОВИТЕ, СВЕОБУХВАТНЕ И ПОСТЕПЕНЕ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ СИСТЕМА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА И НОВЕ ШКОЛЕ

Будући да је наслов скупа постављен у облику својеврсне језичкеинверзије (тешко је одгонетнути, шта је старије, шта на нешто дјелује), вјероватно јето и прави одраз стања духа и идеја у педагошкој науци, васпитању и образовању каосистему којег педагогија узима као свој предмет. Очекивања од научно-технолошких и,поготово, друштвених промјена, у оквиру неслућених размјера анархолиберализма иопштег стања духовне кризе, кризе вриједности, или, боље речено, непостојања системавриједности на којима се заснива друштвена пракса, нескривено је иронична теза којом сеочекује дјеловање на систем васпитања и образовања, нечега што би требало битипретеча, творац овога првог. Очигледно је да нешто није смислено, стање праксе итеорије, а у најмању руку, да ли је умјесно очекивање да се научно-технолошке идруштвене промјене (онакве какве јесу) утичу на систем образовања, или је он потпунодисонантан од научно-технолошких и друштвених промјена.Аутори се у овом раду баве критичком анализом стања „школе“ као институцијеи њеним могућим опоравком, модернизацијом, како би нарастао научни подмладак (којег,неспорно је, увијек има) и био адекватно оспособљен за за потребе друштвеног развоја.