z-logo
open-access-imgOpen Access
РАНА ПИСМЕНОСТ ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧИТЕЉА И ВАСПИТАЧА
Author(s) -
Јасмина Клеменовић,
Даринка Терзић
Publication year - 2018
Publication title -
nova škola
Language(s) - Russian
Resource type - Journals
eISSN - 2232-8300
pISSN - 1840-0922
DOI - 10.7251/nsk1301270k
Subject(s) - medicine
Ставови „за“ и „против“ описмењавања деце пре почеткашколовања често су предмет научних и стручних расправа те спекулација ширејавности. Ова тематика нарочито добија на значају са социокултурном теоријомдечјег развоја која сложен процес описмењавањатумачи као развојну појаву чији сузачеци садржани већ у првим годинам живота детета – тзв. рана писменост илиписменост у настајању. Истраживања показују да је описмењавање умногомеолакшано деци која одрастају у подстицајном социокултурном окружењу или супрошла припрему у одговарајућимпредшколским програмима. Већина европскихземаља са припремом за описмењвање деце започињесе око пете године живота. Утаквим условима оправдано је интересовање за ставове практичара од којих сенајвише очекује када је у питању припрема заописмењавање деце код нас. Почеткомпрошле школске године у неколико основних школа и предшколских установа у Србијиорганизовано је истаживање на узорку од 46 учитеља и 48 васпитача. Анкетирањемукупно 94 практичара утврђеноједа половина учитеља и једна четвртина васпитачаима позитиван став према раној писмености, при чему су васпитачи са мање радногискуства и нижом стручном спремом изричитији у ставу „против“ у односу на онеискусније, са високим образовањем, и учитеље. Као основне аргументе против раногописмењавања практичати наводе недовољну зрелост деце и (не)оспособљеностваспитача. Ипак, да „дечију заинтересованост за читање и писање не требагушити и одлагати“ сложили су се готово сви учитељи и највећи број васпитача.Иако су практичари сагласни у ставу да је важно да у описмењавању деце сарађујупородица, предшколска установа и школа, на чему посебно инсистирајуучитељи,више од половинењих не познаје циљеве и задатке програма који сереализује у припремним групама. Установљене су разлике у очекивањима практичараод програмских активности при чему васпитачи фаворизују развој општихспособности и свих аспеката развоја деце док су учитељи усмерени на припрему заописмењавање, пре свега писање. На крају рада дате су смернице за унапређивањесарадње предшколске установе и школе у циљу подршке раној писмености.

The content you want is available to Zendy users.

Already have an account? Click here to sign in.
Having issues? You can contact us here