НЕКИ АСПЕКТИ ИСТОРИЈСКОГ РАЗВОЈА МЕТАКОГНИЦИЈЕ

У раду су разматрани неки аспекти историјског развојаметакогниције. Развој метакогниције посматран је од Пијажеа, код когаметакогницију препознајемо у појму рефлектујуће апстракције и Виготског, кодкога елементе метакогниције проналазимо у усмјеравању сопственог учења имишљења употребом унутрашњег говора. Увођење метакогниције у фокус научнихинтересовања, везује се за Флејвела и његове радове из седамдесетих годинапрошлог вијека. Он је први увео термин метамеморија и зато је означен каозачетник појма метакогниција. По њему, метакогницију сачињавају знања ивјеровања о томе шта све утиче на ток и посљедице когнитивних активности.ЕнБраун метакогницију дефинише као размишљање о сопственом учењу, сјећању иразумијевању, а одређује је као: опште метакогнитивно знање и метакогнитивноискуство. Коријене метакогниције код Стернебрега проналазимо у његовом моделуинтелигенције. Наведена је и улога и значај когнитивнихпсихолога и представникаконструктивизма у развоју метакогниције.