ОБРАЗОВАЊЕ У 21. ВИЈЕКУ КАО РЕСУРС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ИЗАЗОВИ И ДИЛЕМЕ

Свака национална економија и њен дугорочни развој зависеискључиво од квалитета њених људских ресурса. Систем образовања основна јеинфраструктурна претпоставка раста и развoја, исто као што је то и системтранспорта, енергетски систем, итд. Концепт доживотног учења и развојаљудских ресурса једног система обухвата и усклађује различите облике учења у свимживотним периодима. Савремени образовни систем чини мрежа школских инешколских организација повезаних партнерским односима. Школа више није јединаобразовна установа, па се развој људских ресурса једне земље не смије редуковатина реформу школског система. Већ сада је тешко предвидјети која знања ивјештине ће бити потребне и тражене за наредних десет година. У већинипрофесија знање се удвостручује сваких неколико година, што значи да знањесвакога од нас треба да се удвостручи сваке 2 – 3 године, само да бисмо „држаликорак“ са промјенама, а они који то не буду чинили неумитно ће заостајати.Традиционалне школе и образовни системи уопште, прилично неефикасни инеприлагодљиви школују просјечне појединце, па им тако не омогућавају да напредујуу складу са својим способностима На почетку 21. вијека сусрећемо се са огромнимпромјенама: живот, друштво и економија постају све сложенији; вријеме у којемживимо је непредвидиво; природа послова се радикално мијења; све више послованестаје усљед технолошких промјена. Пројектована будућност образовања каоресурса у Републици Српској имаће своје утемељење у учењу за рад (стицање новихзнања која се практично могу примијенити), учењу за заједнички живот (стицањесазнања о другима), учењу за постојање (самостално и критичко расуђивање).