ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА И НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ У ПОСТМОДЕРНОМ БРИТАНСКОМ РОМАНУ

У постколонијалној ери питање идентитета и националнеприпадности постало је сложено и тешко одредиво. Нигдје то није толикоочигледно као у послијератној Британији која се суочила са изазовима пропастиЦарства коју је пратио процес националног редефинисања, и то и у погледумеђународног статуса и у погледу састава становништва. Роман, а и књижевностуопште, показали су се као одличан извор за истраживање хибридних културнихоблика који су настајали у Енглеској која се непрестано мијењала и постајалаистински мултикултурална. Ипак, ово није тако једноставна прича која славибританску разноликост у културном смислу. Идентитети емиграната који суописани у послијератним романима често су рањиви, а њихова искуства у новомдруштву болна. У оваквим друштвеним и културним околностима појавастереотипа и предрасуда о припадницима других народа и култура постајенеизбјежна, а постколонијални концепт „другог“ рефлектује се у свим познатимоблицима кроз расне, класне, политичке, па и сексуалне различитости. Романи којиће нам пружити веома живописну слику постколонијане Британије и помоћи дапотражимо одговоре на нека од горућих питања јесу Буда из предграђа ХанифаКурејшија, Артур и Џорџ Џулијана Барнса и Најмрачнија Енглеска КристофераХоупа.