ЉУБАВ И ЉУБАВНИЦИ У КРАТКИМ ПРИЧАМА МОМА КАПОРА

Љубав и сексуалност представљају једну од тематско-мотивских константи књижевног стваралаштва Мома Капора, творећи измеђуосталих и важну компоненту пишчевог схватања живота и бивства уопште. Рад сетемељи на анализи начина конструкције и презентације мотива љубави у Капоровимпричама из књиге „101 прича”. Откривајући поетичке доминанте кратке причеМома Капора закључујемо да овај писац супротстављајући љубав стереотипимасвакодневице, у првом реду афирмише нормалност, рехабилитујући на тај начин иљубав, као поетско осјећање и сентимент. У исто вријеме, писац свједочи отеретима и искушењима којима љубав у савременом друштву бива изложена идубоко хуманим дилемама својих јунака. Љубав у кратким причама Мома Капоратако постаје подлога за посредну интерпретацију ширег историјског и културно-политичког контекста. Оваквим приповиједањем о љубави Капор скоро да и немапретходника у српској књижевности, а свакако да стоји у опреци са савременимтенденцијама књижевног стварања.