СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ НАЗИВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ДАНАС И У ВУКОВО ВРИЈЕМЕ

Језик, вјера и писмо, кључне су одреднице једног народа засигуран национални идентитет. У каквом стању је наш језик и шта се све дешавалоод Другог свјетског рата па до данас, какву штету је претрпио српски језик каоцентрални, у окриљу јужнословенске језичне заједнице? Да ли је томе вишедопринијела наука или политика, веома је дискутабилно питање. Српска наука језапоставила своје национално писмо – ћирилицу из поштовања према другимнародима, а у тежњи да на тај начин да што већи допринос лажној синтагми„братства и јединства“. Назив језика српскохрватски једино су употребљавалиСрби, док су Хрвати језику дали назив хрватски или српски, дакле номинација сесастојала из двије ријечи, а посљедња српски никад није употребљавана.Изостављањем другог дијела сложенице српски, Хрвати су стварали увертиру законституисање хрватског језика. Нажалост, часописе за културу и науку, који суштампани на ћириличном писму, Хрвати су протјерали хронолошки из Хрватске, даби у овом рату прогнали и њихове кориснике. Како се то све одиграло пред очимасрпске науке и политике, веома је дискутабилно. Дакле, док су се други народиборили за свој идентитет, Срби су нијемо посматрали како се урушавају српскеинституције, српски језик, писмо, те и сам српски идентитет.