КИКЛОП РАНКА МАРИНКОВИЋА

Митска физиономија монструозног Киклопа, иако опширнообрађена у Хомеровој „Одисеји“, функционише као неупоредив интертекстуаланузорак у светској књижевној продукцији. Упркос чињеници да у општељудскојподсвести Киклоп доминира као аутентичан симбол невероватне свирепости, уделима истакнутих стваралаца овај симбол испреплетен је саантимилитаристичким отпором или егзистенцијалним безнађем.У овом оквиру јавља се и роман Киклоп хрватског есејисте, књижевника идраматичара Ранка Маринковића. Пишчев јунак, проницљиви Мелкиор, упредратном Загребу се бори да протера тиранина – страх, а Маринковић у овомделу критикује патогено онечовечење користећи деликатну иронију инепретенциозан сарказам.Полифонијска дијалошка структура заузима главно место у роману, анарацијски оквир јавља се као чврста позадина асоцијативних података.Маринковић овим сложеним уметничким делом приказује европско духовнонаслеђе, наглашава кондезовану духовност менталне игре и узвишеност катарзе.