ОПТИМАЛНA ЛОКАЦИЈA СЛОБОДНИХ ЗОНА И НОВА ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА

Простор као центар теоријских мишљења у економији долази до изражаја крајем 90-их година прошлогвијека, појавом Нове економске географије (New Economic Geography – NEG). Представници ове теорије сматрајуда је подручје економске географије дуго занемаривано због потешкоћа са њеним формализовањем. Стварањеекономских активности у простору полази од хипотезе о постојању растућих приноса на обим производње.Да би се производња концентрисала на одређеном мјесту, неопходно је да простор буде релевантан изворекономских активности. Без постојања растућих приноса произвођачи су индиферентни у избору локације запокретање производње, а економско моделовање простора губи смисао. Растући приноси подстичу произвођачеда се просторно концентришу на локације гдје се они и остварују. Као облик просторног смјештаја економскихфункција, слободне зоне су у директној вези са просторном економијом. Слободне зоне су фактор концентрацијеекономске активности у простору. У раду се анализира теорија Нове економске географије и избор оптималнелокације слободних зона кроз моделовање транспортних трошкова (прорачун удаљености од центра економскеактивности). Транспортни трошкови су незаобилазан фактор у моделима теорије Нове економске географије, алии фактор смјештајне оптималности слободних зона. Дакле, трошкови транспорта представљају фактор рализацијеекономије обима и растућих приноса у слободним зонама.