ОД НЕОГОТИЧКОГ КА НЕОРАШКОМ Неколико потписаних пројеката за градњу српских православних цркава у доба аустроугарске управе

У Архиву Босне и Херцеговине у Сарајеву сачуван је извје-стан број нацрта за градњу православних цркава у доба аустроугарске управе.Пројекти за цркве у Рогатици и Рељеву, које потписују Александар Нитрибит иЈосип Черни, доминантно су неоготички, премда је рељевски у штампи оције-њен као нацрт рађен ''по византијским мотивима''. На непотписаној скицицркве у Вишеграду из 1882. приказана је једнобродна грађевина са правоугао-ним бочним пјевницама и куполом, инспирисана традицијом српског сакралногградитељства 13. вијека. Сачувано је још неколико пројеката који могу да сеназову ''неорашким'' због појаве бочних правоугаоних проширења, премда наднаосом није предвиђена купола – Михановићев за цркву у Црњелову 1889, про-јекат за Угљевик из 1905. са потписом Петра Пфафа, нацрт за цркву у Штрпци-ма код Рудог који су 1906. потписали Рада и Паржик, пројекат за цркву у Дуб-ници Јове Симића из 1911, нацрт за цркве у Пиперима и Мачковцу из 1912. сапотписима Пере Перића и Николе Митровића. Многи од ових пројеката пока-зују неразумијевање литургијске функције правоугаоних вестибила, будући дасу позиционирани у зони олтара, а не наоса.Код Срба у Босни и Херцеговини овог доба не постоји јасна представа о''византијском'' или ''православном'' типу сакралне грађевине. За одређивањестилског облика као византијског/православног било је довољно да се у пројек-ту појаве полукружно завршени прозори, розете, вијенци слијепих аркадицаили полукружним сводом, умјесто таваницом, надвишен наос. Евентуалнасазнања о изгледу (за сада непознатих) планова за градњу цркава ''у православ-ном духу'' које је дао начинити Велики савјет у Сарајеву 1913. године, могла бипоказати у којем се смјеру код врха овдашњег православног клира развијалоосјећање за национални стил.Могуће је да се правоугаони бочни простори јављају готово искључивона пројектима цркава у сјевероисточној Босни као посљедица угледања наархитектуру храмова поштованих манастирских центара у Тавни и Озрену, ализа сада овакво тумачење остаје у домену претпоставке.