ПИТАЊЕ СУВЕРЕНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ С ОБЗИРОМ НА ОВЛАШЋЕЊА ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА

Аутор у раду врши анализу овлашћења високог представника и њего-вог дјеловања, с циљем да одговори на питање да ли се Босна и Херцего-вина може назвати државом, тј. да ли је она суверена. Сувереност каокључно својство државне власти јесте својство које мора имати свакадржава, односно говорити о несувереној држави је contradictio in adiecto,а управо то указује на важност ове теме.Приликом разматрања ове теме, коришћено је неколико метода сциљем да се из различитих углова сагледа овај проблем, те дâ коначансуд о суверености Босне и Херцеговине. Првенствено, примијењен је по-зитивноправни метод, којим се анализирају одговарајући акти, нарочитоУстав Босне и Херцеговине и Дејтонски мировни споразум, чије је диои сâм Устав, али и одлуке Уставног суда БиХ, те одлуке високог пред-ставника. Даље, аутор се користи историјским методом како би се уочиоразвој улоге високог представника у постдејтонском периоду, као и логич-ким методом, који је неопходан приликом тумачења Анекса 10 Општегоквирног споразума о миру у Босни и Херцеговини. Такође, коришћени суи политиколошки метод, зарад указивања на неефикасност коју изазивајуполитички чиниоци, као и нормативни метод, којим указујемо на неоства-реност дејтонских циљева. Сви методи имају циљ да испитају правну ифактичку страну положаја и дјеловања високог представника, зарад да-вања коначног одговора на горе поменуто питање.На одговарајућим мјестима су de lege ferenda изложени ставови о ту-мачењу овлашћења високог представника, који је неријетко вршио функциједржавне власти, те на тај тачин субординирао себи државне органе. Ау-тор на крају закључује да је улога високог представника временом ослабила,те да Босна и Херцеговина има прилику да постане држава у пуном обиму,а остварење тог циља је могуће само без учешђа међународних чинилаца.