ПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ОДНОСА ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И НАЧЕЛО ЛАИЦИТЕТА

Аутор у раду говори о правном регулисању односа државе и цркве уБосни и Херцеговини. Притом, аутор наглашава да овај однос детерми-нише опредељеност за моделом кооперативне одвојености. Овај однос се,пре свега, карактерише потпуном аутономношћу у институционалномподручју у погледу религијског утицаја. Црква може да буде друштвенифактор, али нема утицаја на рад институција. То потврђују судске одлу-ке које су наведене у раду, и у којима је сачувана институционална ауто-номија у погледу ауторитета религијских норми. Аутор сматра да је наовај начин задовољен први критеријум лаичке републике који се тиче недо-минатности религије над државом и њеним институцијама. Када је реч одруга два критеријума, слободи савести и забрани дискриминације, у радусе истиче да су и они загарантовани правним прописима унутар БиХ.