ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

У раду је свеобухватно обрађено право на новчану накнаду каонајважнији дио система материјалног обезбјеђења незапослених лица,које се заснива на обавезном социјалном осигурању, и које у основи имациљ да, између осталог, обезбиједи материјалну и социјалну сигурностнезапослених, и да их стимулише на стручно оспособљавање и преква-лификацију ради бржег запошљавања. Аутор даје објашњења појма, ус-лова за стицање, висине и трајања, обустављања и престанка правана новчану накнаду са посебним освртом на законодавство РепубликеСрпске. Аутор закључује да је наше право пренагласило услов радногстажа, као услов за стицање права на новчану накнаду, и истовременоје занемарило да престанак радног односа за радника значи потпунигубитак средстава за живот, што се морало узети у обзир приликомрегулисања ове материје. У раду се скреће пажња и на чињеницу да јеу домаћем праву пренаглашена важност воље односно кривице у погле-ду осигурања за случај незапослености. Покривеност правом на новчанунакнаду за случај незапослености је релативно мала, а неке категоријенемају уопште ово право, нпр. као што су лица која никада нису радилаи уплаћивала доприносе, самозапослене особе које не могу уплаћиватидоприносе за осигурање за случај незапослености и др. Такође, покриве-ност незапослене популације новчаном накнадом је веома ограничена имаксимални износ није довољан да осигура минимум егзистенције поје-динца погођеног ризиком незапослености.