УТАЈА ПОРЕЗА У ЗАКОНОДАВСТВУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Јавноправни карактер кривичног права, иако увијек присутан, код неких кривичних дјела је јасно уочљив. Ако се порези дефинишу као „инструмент јавних прихода којим држава (укључујући и ниже политичко-територијалне заједнице) од субјеката под својом пореском власти при-нудно узима новчана средства, без непосредне противуслуге, у сврху покривања својих финансијских потреба и постизања других – првенствено економских и социјалних циљева“ постаје јасно зашто пореска утаја не губи на актуелности, како у вршењу тако и у настојању др-жаве да јој се супротстави. Реформа у области кривичног законодавства, извршена 2003. го-дине, кривичноправну материју регулисала је по принципу паралелно-подијељене законодавне надлежности. Општи дио кривичног закона регулисан је паралелно (и углавном уједначено) кроз четири кривична закона, док је посебни дио садржински прилагођен нивоу на ком је конкретан кривични закон донесен и у погледу њега надлежност је подијељена. Упркос истовјетној кривичноправној баштини, четири босанско-херцеговачка законодавца кривично дјело пореске утаје различито су назвала и конституисала. Сврставајући га у различите главе посебног дијела кривичних закона, на различит начин су опредијелили његов карактер. Иако је укидањем привредног преступа, као категорије деликта, донекле растерећен систем, увођење кривице правних лица за кривична дјела подразумијевало је системске измјене прилагођене овој категорији учинилаца. Бројне надлежности и бланкетни карактер додатно услож-њавају разумијевање пореске утаје. Нека питања традиционално прате ово кривично дјело, а нека се намећу упоређивањем позитивноправних рјешења. Циљ рада је указивање, кроз анализу и компарацију домаћих пози-тивноправних рјешења, на значај кривичног дјела пореске утаје и по-требу њеног свеобухватнијег проучавања, јер у односу на многа друга кривична дјела, у досадашњој научној и стручној обради пореској утаји није посвећена пажња која је у сразмјери са њеним значајем.