НЕИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА ПРОТИВ ДРЖАВЕ: ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

У раду се анализира како и на који начин неизвршење до-маћих судских одлука против државе утиче на људска права гарантова-на Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. Права по-гођена оваквим поступањем државе су право на правично суђење и правона имовину. Поред њих, често ће се јавити и питање непостојања дје-лотворног правног лијека у таквим случајевима. Пракса Европског судаза људска права показује да државе уживају одређено поље слободне про-цјене и да могу да одлажу извршење због одређених разлога. При томе,недостатак средстава за извршење на страни државе није ваљан разлогда би се оправдало неизвршење. Исто важи и за компликовано законодав-ство, јер је сама држава креирала такав правни оквир. Први и чини се инајзначајнији случајеви за предмет овог рада су случајеви против Русије иУкрајине у којима су и успостављена одређена начела која се примјењују уистоврсним случајевима. Напосљетку, важно је одредити и докле држа-ва може да одгађа извршење. Из судске праксе произлази да се одлагањедо осам мјесеци може смарати разумним, ако је ријеч о правима која нисуод посебног значаја за појединце. Уколико су, ипак, у питању права којасу од изузетног значаја за појединце (нпр. права везана за дом и стано-вање), онда ће овај рок бити краћи, те ће се одлагање и од шест мјесецисматрати неразумно дугим.