Сански Мост за вријеме Аустроугарске управе

У овом раду приказана је историја Санског Моста и његовог становништва у доба Аустроагарске. Послије окупације Босне и Херцеговине Аустроугарска је у основи задржала османску административно-територијалну подјелу. Котар (срез) Сански Мост припадао је Бихаћком округу. Апсолутну већину становништва, које је тада живјело у раштрканим селима, чинило је српко-православно. У периоду од 1878. до 1910. оно се повећало за 104%. Пораст представља резултат природног прираштаја и знатног досељавања. Главно занимање становништва била је пољопривреда. Већина људи била је у кметском положају. Знатан напредак остварен је у трговини и занатству, док је рударство потпуно замрло. Развоју саобраћаја допринијела је изградња путева и пруге. Унапријеђен је поштански саобраћај, успсотављене су телеграфске и телефонске линије. Оснивањем друштава и задруга отпочет је развој културно-социјалног живота. Услијед малог броја школа била је велика неписменост. Људи нису водили рачуна о хигијени, што је био узрок епидемијама заразних болести. Ендемичне болести биле су гушавост и сифилис. Избијањем Првог свјетског рата у Босни и Херцеговини почело је хапшење, затварање и интернација виђенијих Срба у Санском Мосту. Недостатак мушке радне снаге у пољопривреди, узрокован мобилизацијом, те долазак избјеглица, реквизиција стоке и жита, проузроковали су оскудицу у храни. Велика суша 1917. још више је погоршала стање. Све тежи живот војника на фронтовима утицао је на појаву бјежања из аустроугарске војске Савезницима. Многи заробљени Сањани ушли су у састав јединица српске војске као добровољци. По завршетку рата Сански Мост био је међу мјестима која су 27. новембра 1918. прогласила уједињење Босне и Херцеговине са Србијом.