Византијски град Адријанопољ у дјелима српских средњовјековних писаца

Сврха рада је да покаже начин на који су српски средњовјековни писци видјели византијски град Адријанопољ, какве су представе о њему имали, те да ли су њихова схватања у складу данашњом историографијом. Под синтагмом српски средњовјековни писци подразумијевају се различити старији и млађи љетописи, житија српских владара, те историјско дјело Константина Михаиловића из Островице. Много података о овом граду можемо пронаћи у дјелу Живот деспота Стефана Лазаревића Константина Костенечког, познатијег под надимком Филозоф, у вези са међусобним размирицама Османлија након Ангорске битке, током прве двије деценије XV вијека. Српски средњовјековни писци Адријанопољ нису називали његовим данашњим називом Едирне. Сви аутори српских љетописа говоре о Дренопољу и углавном доносе непрецизне хронолошке одреднице у вези са догађајима у оквиру којих помињу град, док је у дјелима Константина Костенечког и Пајсеја Јањевца, за име града коришћен антички назив Адријанопољ, по његовом оснивачу, римском цару Хадријану. Константин Михаиловић из Островице забиљежио је три различита назива за најранију европску престоницу Османлијског царства. У дјелу овог списа који је настао књижевним трудом српског јаничара досљедно је употријебљен термин Дренопоље, док се у рукописима насталим прерадом основног текста у XVI вијеку сусрећемо са називом Адријанопољ, а у рукописима насталим у XVII вијеку град је наведен као Едрнопол.