NEUROEKONOMIJA KAO SAVREMENA METODA ISTRAŽIVANJA DONOŠENJA EKONOMSKIH ODLUKA

Jedan od ključnih momenata u ekonomiji je donošenje adekvatnih ekonomskih/finansijskih odluka koji podrazumeva izbor određene alternative. Značajne stručne i naučne rasprave se vode oko same prirode procesa donošenja odluka kao i o dominantnim faktorima koji na nju utiču. Istorija ekonomske misli beleži različite pristupe i analitičke izazove pred problemom donošene ekonomskih/finansijskih odluka. U nastojanju da ovaj problem svestrano sagleda naučnici su pored saznanja klasične ekonomske/finansijske teorije uključivali i brojne druge naučne discipline. U poslednje vreme se sve više pažnja savremene ekonomije fokusira na psihološke aspekte ekonomskog ponašanja odnosno na onome što je domen donošenja korporativnih ekonomskih/finansijskih odluka i uloge tržišta. Savremena ekonomija sve više pažnje poklanja potrošačkom ponašanju ali i psihološkim faktorima koji utiču na ekonomske odluke. Kao rezultat toga pojavile su se novi teorijski koncepti koji su ponudili nova objašnjenja procesa donošenja ekonomskih/finansijskih odlika. Pored bihevioralne ekonomije (bihevioralne finansije), poslednjih decenija se u akademskoj javnosti pojavio buket disciplina koje su u svom nazivu imale prefiks „neuro“ među kojima su za naš rad naročito značajni neuroekonomija i neurofinansije. Neuroekonomija/neurofinansije su dinamična i perspektivna polja istraživanja koje spaja koncepte ekonomije/finansija, socijalne i kognitivne psihologije sa neurologijom u nastojanju da se bolje razume sam proces ekonomskog/finansijskog odlučivanja, odnosno mehanizmima i modela donošenja ekonomskih/finansijskih odluka. Na raspolaganju joj stoje neuronaučne tehnike i alati oslikavanja aktivnosti mozga u procesu donošenja ekonomskih/finansijskih odluka kao što su elektroencefalogram (EEG) ili funkcionalna magnetna rezonanca (fMR). U složenim uslovima ekonomskog privređivanja menadžeri se nalaze pred novim izazovima ekonomskog razvoja. Nastojeći da razreše probleme ekonomske recesije u neuroekonomiji su našli uspešan alternativni oslonac. Imajući ovo u vidu može se reči da neuroekonomija, kao mlada naučna disciplina, predstavlja inovativni pristup koji se može staviti u funkciju privrednog razvoja.