Историјске чињенице Христовог распећа у време римског намесника Понтија Пилата

Распеће Христово десило се у време владавине прокуратора Понтија Пилата, који је тада управљао Јудејом. Пилат је Исусу судио на основу захтева јеврејских старешина, који су га у Синедриону осудили за богохуљење, што се кажњавало каменовањем. Пошто нису имали право да извршавају смртне казне, Исуса су спровели код римског намесника, који је имао право да нареди Његову смрт. Јевреји су Исуса Пилату представили као разбојника и бунтовника, а не као богохулника, јер Пилат тада не би прихватио да суди. Пошто се Исус представљао као Син Божији, што је била титула римског цара, прокуратор је морао прихватити да суди, јер се присвајање царских титула сматрало преступом. Исус је, као разбојник и бунтовник, осуђен казном распећа, које се примењивало само на неримљане и побуњенике.