Догма, Литургија и подвиг у ери секуларизма и рационализма

Црква се данас суочава са питањем секуларизма и рационализма. Ситуација је так- ва да је у времену секуларног друштва човјеку допуштено да вјерује, да се занима за мета- физику исто колико је слободан да се бави науком. Осим традиционалистичког приступа вјери, егзистенцијални приступ је остао у сјенци и резервисан само за оне који се баве тео- логијом или пак философијом, тј. за оне чије интересовање надилази уобичајено схватање вјере. Тако долазимо до појма догме. Како савремени човјек разумије догмате Цркве или да ли их уопште разумије? Да ли изван традиционалистичког, етичког, обредног приступа вјери постоји познавање догмата, еклисиологије или свијест о томе како припадамо Цркви? Зашто се о догматима не говори изван катедре? Зашто не постоји еклисиолошки приступ вјери? Да ли су догмати истине запечаћени са „седам печата“ и да ли се догме могу живјети или су оне у сфери имагинарног и апстрактног? Како савременом човјеку пренијети зна- чење догме? То су питања која се налазе у основи овог рада.