Испуњење крштењских завета у Светој Тајни монашког пострига

Разумевање тајне Крштења у контексту православног подвижништва је кључ за правилно тумачење монашког пострига као свете тајне. Крштење и монашки постриг су суштински утемељени на подвижничком етосу, и аскеза је та преко које човек хришћанин остварује свој христообразни начин постојања. Остварење новог начина постојања који је утемељен на Христу постиже се пре свега Крштењем кроз одрицање од света и природног начина постојања који завршава смрћу, и монашком аскезом као најаутентичнијим обликом хришћанског живљења чији је циљ остварење крштењских завета. С обзиром на то да постоји мноштво светоотачких тумачења тајне Крштења, било би немогуће анлизирати све аспекте ове велике Тајне ступања у Цркву, као и тајне монашког пострига. Због тога, ова кратка студија има за циљ да сагледа само неке аспекте тајне Крштења у Првој и Другој мистагошкој Катихези Светог Кирила Јерусалимског које умногоме представљају основу за сва потоња тумачења, а посебно у области богослужбеног символизма. Монашки постриг, који многи богослови не сматрају светом тајном, сагледаван је на потпуно другачији начин у Ареопагитским списима, или прецизније у спису О Црквеној јерархији, са богатим символизмима који се нераскидиво везују за Крштење. Управо тумачења ових тајновидаца могу у потпуности да потврде нераскидиву светотајинску везу између ове две свете тајне.