Статус Рељевске богословије 1882-1918. године

Аутор у овоме раду пише о положају Рељевске богословије од њеног оснивања 1882. године до пресељења у Сарајево у годинама Првог светског рата. Земаљска влада која је финансирала Богословију строго ју је надгледала и усмеравала њен рад. Влада је одобравала наставни план и програм Богословије, док је ректора и професоре постављало Заједничко министарство финансија у Бечу; више професора било је удаљено из Богословије због националног рада. Репресија над митрополијама, црквено – школским општинама и конфесионалним школама била је константна, и то у служби припремања за анексију Босне и Херцеговине. Рељевска богословија реформисана је 1892. године и изједначена са осталим државним заводима. После завршетка борбе за црквено-школску аутономију Богословија је 1909. године доживела ревизију наставног плана и програма; тада је званично названа Српско-православно богословско училиште. У годинама Првог светског рата Рељевска богословија била је једина српска школа која није затворена, али је радила под појачаном контролом Земаљске владе, која је од управе и професора захтевала да изграђује „аустроугарско родољубиво расположење“ међу ученицима. Ратне године биле су обележене изолованошћу, сиромаштвом, оскудицом хране и малим бројем ученика у Богословији, која је 1917. године премештена у Сарајево.