ПОРУКЕ КОЈЕ ШАЉЕМО И ПОРУКЕ КОЈЕ ПРИМАМО

У развијеним земљама одавно је препознато да успјешно пословање, између осталог, зависи и од квалитета размјене идеја, саопштења и порука било да је ријеч о усменим, писаним или пак порукама које шаљемо невербалним средствима комуницирања. Развијање комуникацоних вјештина неупитно је истакнуто и као један од основних образовних циљева који су апострофирани од стране од Европске уније, те њиховом развијању и усавршавању требају тежити све професије које су на директан или индиректан начин дио образовног система једне земље. Комуникација се одвија између примаоца и пошиљаоца који поруке шаљу адекватним каналима, односно средствима комуницирања, а све с циљем да се пренесе што јаснија и прецизнија порука. Имајући у виду да су говор и писмо најраспрострањенија и најчешћа средства комуникације, истовремено не запостављајући улогу невербалне комуникације и модерних средстава комуницирања, у овом раду средиште пажње се ставља на поруке које школски библиотекар шаље својим корисницима и које ученике и професоре упућују на расположиви фонд, изворе информација и које имају за циљ подстицање образовања, истраживачког рада и цјеложивотног учења. Актуелизује се и питање порука које шаљемо корисницима како бисмо их упутили на жељене публикације, културне и просвјетне приредбе, изложбе, али и о порукама које примамо као повратну информацију у вези са њиховим читалачким жељама и потребама на које требамо одговорити на што бржи и квалитетнији начин.