
ЗНAЧАЈ ПОКЛОНА ЗА ФОРМИРАЊЕ ПОСЕБНИХ ФОНДОВА
Author(s) -
Борка Беуковић Ћосић,
Драгана Нешковић
Publication year - 2019
Publication title -
bibliotekarstvo srpske
Language(s) - Russian
Resource type - Journals
ISSN - 1840-4030
DOI - 10.7251/bscsr1908211b
Subject(s) - political science
Од посебних фондова у Библиотеци «Глигорије Возаровић» из Сремске Митровице, издваја се фонд старе и ретке књиге. У Јединствени регистар старе и ретке библиотечке грађе забележено је осамдесет библиографских јединица као културно добро од великог значаја. Као посебан фонд, издвојен је 1978. године у ормане затвореног типа с циљем дуготрајног чувања, коришћења и промовисања. Посебни фондови везани су за прошла времена и традицију даривања. Ова збирка старе и ретке књиге, смештена је у полице по нумерусу куренсу, електронски је каталогизирана и претражива у електронској бази BISIS.Стара библиотечка грађа временски је одређена и за Републику Србију гранична година је 1867. Ретка грађа није временски омеђена, а чине је издања са малим тиражом, посебном опремом и димензијама, илегална, револуционарна и ратна издања, као и грађа која има документарну вредност због посебних обележја. Печати, екслибриси, посвете, разне забелешке значајних личности овакву грађу чине посебном. Oни одају бивше власнике, дародавце, ученике и учитеље, важне поруке, одане пријатеље, рачунске забелешке у недостатку хартије, поштоваоце књиге. Фонд је садржајан, разноврстан и стално растући. Настао је донацијама многих дародаваца. Од оснивања Српске грађанске читаонице па до данас, главна улога у формирању овог фонда припада дародавцима. Принципи набавне политике нису примењиви у случају поклона. Поклониу посебном фонду нису временски и количински планирани, не могу се бирати према структури корисника и њиховим потребама и интересовањима. Под поклоном се подразумевају све врсте библиотечке грађе. Он је најстарији вид селективне набавке у библиотекама. Стручним вођењем преданих библиотечких радника, поклони су уздигли и очували колективно памћење. На примерима несебичног и културног деловања наших предака, модерним читаоцима преостаје да негују своје културно наслеђе, да се кроз савремену праксу потврде као дародавци широке руке, јер живе у времену експанзије модерне технологије, где књигу све више потискују у посебне фондове библиотека. Мисија књиге кроз овај фонд досеже свој циљ.