
ЗАШТО СУ НАМ ПРАЗНЕ СТОЛИЦЕ?
Author(s) -
Весна Степановић
Publication year - 2017
Publication title -
bibliotekarstvo srpske
Language(s) - Russian
Resource type - Journals
ISSN - 1840-4030
DOI - 10.7251/bscsr1706294s
Subject(s) - psychology
Рад представља сублимацију практичних искустава аутора наобављању комплетне организације и реализације бројних и разноврснихпрограма, који се дефинишу као културно-просветна делатностбиблиотека.Успешност рада једне општинске народне библиотеке често се мериквантитативном и квалитативном структуром у оквиру културно-просветне делатности и то се веома често ставља у први план, штавишеиспред основне делатности за чије обављање библиотека и јесте основанаи за коју, у крајњој консеквенци, има и обучене стручне кадрове.Аутор у раду указује на реалну могућност да приређивање разнороднихманифестација, пригодних или оних које то чак нису, прогута библиоте-ку и постане примарни смисао њеног деловања.Популаризовање библиотечко-информационе грађе и извора иподстицање интереса за књигу један је од задатака које и законскарегулатива ставља пред библиотеке и библиотекаре. Поред обављањаосновне библиотечко-информативне делатности, скоро све библиотекесе баве и организовањем читавог спектра различитих програма којеназивамо културно-образовним, а ту спадају: промоције књига,предавања, трибине, изложбе, радионице и многи други програми.Колико су данас библиотеке спремне у финансијском, техничком,кадровском, материјалном и најпре програмском погледу да изађу предсве захтевнију публику, која тражи догађај?Без обзира на број уписаних корисника/чланова библиотеке, који јереално велик, на програмима које библиотеке организују веома је честомали број присутне публике. Тај број је свакако несразмеран укупномброју грађана обухваћених услугама библиотеке, а нарочито у односу наонај број које библиотека тек намерава да кооптира у своје кориснике.Како привући публику? Чиме заокупити њихову пажњу и интересова-ње? Како задржати ту пажњу у дужем периоду?У последњих неколико година усталио се другачији приступ оглашава-њу, обавештавању и позивању публике да присуствује догађају, тј.програму. Реч је, наравно, о интернету. Реч је, свакако, и о facebook-у.Јефтино је, једноставно, широко распрострањено.И овде, ипак, постоји друга страна медаље. У покушају да се предвидидокле је допрла наша информација о догађају, никад се не можемоослонити на повратну информацију из виртуелног света.Да ли је „лајк“ довољан? Није. „Идем на догађај“ често није потврдадоласка на програм, већ је чудан начин да се да подршка организатору и,можда, у свом кругу пријатеља, прошири информација. Не шкоди ни то.Данас је виртуелно задовољавање потребе за информацијом честодоминантније него осећај уживања и упијања садржине самог културногдела или догађаја.Комплетна услуга коју библиотека као установа, а по моделу по коме језамишљено одвијање њеног рада, и треба да пружа, јесте деловање укултурном и просветном домену, те њено деловање треба да се креће утом опсегу. Да ли библиотека полако прераста у сваштарску установукултурног типа, која се исцрпљује у организовању културних изабавних догађаја. Мишљење аутора јесте да би организацијом иреализацијом тих активности требало да се баве специјализованеустанове у тој области.Претеране захтеве локалне средине, које је можда и сама библиотекапроизвела, треба довести на разумну меру и понудити, у складу сапотребама своје средине и својом позицијом у њој, модусе деловања утзв. културно-просветној делатности, који ће је учинити лако препоз-натљивом, успешном и оптимално ангажованом.Аутор сматра да неколико пажљиво одабраних континуиранихактивности, којима ће се библиотека бавити и које ће неговати каосопствени културно-просветни домет, много више могу да значе упозиционирању библиотеке на културној мапи уопште, а нарочито намапи библиотека у Србији, па и шире.