РАЗГЛЕДНИЦЕ И ФОТОГРАФИЈЕ У БИБЛИОТЕЦИ - ОБРАДА СЛИКОВНЕ БИБЛИОТЕЧКЕ ГРАЂЕ ПРЕМА СТАНДАРДИМА И ПРОБЛЕМИ У ПРАКТИЧНОМ РАДУ СА ОСВРТОМ НА ПОЈЕДИНА ПОДРУЧЈА ОПИСА

Рад је посвећен каталошкој обради специфичних, а међусо-бно сродних врста некњижне грађе у библиотеци – фотографија и раз-гледница. После терминолошког разграничења, дати су општи прегле-ди и поређење посебног стандарда за ту врсту грађе ISBD (NBM) инајновијег обједињеног издања ISBD. Указује се на проблеме утврђи-вања одређених података релевантних за библиографски опис. Иакостандарди допуштају да се у одређена поља описа уносе усвојене скра-ћенице у случајевима када нам неки елементи нису познати, то не битребало каталогизатора да ослободи потребе да исцрпи све располо-живе начине како би утврдио одређене податке.Тема рада проистекла је из потребе да се укаже на одређене проблемеу примени стандарда и да се кроз низ примера из праксе посебна паж-ња посвети утврђивању и врсти појединих елемената описа. Подаци оаутору, месту, издавачу и времену настанка описиване јединице (фото-графије или разгледнице), врло често се не налазе на изворима који супрописани стандардима. Истраживањем и утврђивањем ових података,свака јединица сликовне грађе добија на информативној вредности иможе послужити за најразличитије потребе и намене, које им могудати корисници. На каталогизаторима је да те потребе антиципирају ида ту грађу, доста дуго третирану само као „помоћни“ или „илустрати-вни“ материјал, кроз каталоге понуде корисницима равноправно сасвим осталим библиотечким јединицама.Иако нам нове технологије омогућавају дигитализацију, брзо умножа-вање, размењивање и свакојако кориштење сликовне грађе у стварномили виртуелном свету, добра каталошка пракса никако не сме остатизанемарена. Напротив, тек са правим каталошким описом, утврђивањем што више релевантних података, правилном класификацијом,јединица сликовне грађе добија на целовитости и значају.