ПОЛИТИЧКА БЕЗБЈЕДНОСТ БИХ

Политичка безбједност је један од кључних сегменатау архитектури безбједности сваке земље. Угрожавање политичкестабилности и подривање уставног поретка дестабилизовало је многе,а неке државе и потпуно урушило. Да ли су Либија, Ирак, Авганистани Сирија државе? Не, то су територије са администрацијом. Босна иХерцеговина је прошла тежак пут до потписивања Дејтонског споразума,који је донио мир, али и нови устав земљи три конститутивна народа,састављеној од два ентитета. Устав БиХ оличен у Анексу IV Дејтонскогуговора, иако је протекло двадесет година, и даље је предмет политичкогдискурса и бројних неспоразума. Ко штити Устав БиХ, односно оникоји би требало да га штите, имају сложен, у босанскохерцеговачкојреалности прилично недефиниосан задатак. Подијељена мишљењаактера јавних политика, и њихови опречни погледи на садашњости будућност БиХ, доприносе атмосфери у којој се игноришу нималонаивне пријетње, које стижу од фантомских и радикализованихидеолошких покрета, од којих неки тврде да на Блиском Истоку имајудржаву, и показују амбицију да у њене границе инкорпорирају не самоБиХ већ и цио Балкан. Те пријетње се тичу политичке безбједностиБиХ, и укључују примјену тероризма као метода за реализацијуидеолошких циљева. Како се БиХ може супротставити безбједноснимизазовима, ризицима и пријетњама, од којих су неке добиле префиксглобалне? Постоји ли усаглашеност између актера јавних политикау погледу мјера које држава треба да преузме како би се заштитила?Обавјештајно-безбједносна служба, окосница државе у супротстављањуоваквим опасностима, и кључни ослонац у заштити уставног поретка,да би била ефикасна, мора имати јасне смјернице за рад и дефинисануплатформу са које дјелује у заштити државе. У БиХ ту и почињупроблеми, јер не постоји политички консензус ни о томе чиме би оваорганизација требало да се бави. Штавише, фигурира помирљив став даје она сервис страних обавјештајних служби, а што се тиче политичкебезбједности БиХ, постоји само као ставка у буџету. Друге агенције запровођење закона у БиХ имају једноставнију позицију, али је присутанпроблем у њиховој недовољној координисаности, те се стиче утисак дасе међусобна сарадња више заснива на личном односу челних људи негона системском рјешењу. Сва та неријешена питања приликом свакогтерористичког акта болно избију на површину, а дискурс о безбједностиу БиХ се лако „прелије“ из безбједносног у политички миље.