УПОРЕДНИ ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА ПЕРИОДИЧНИХ ЉЕКАРСКИХ ПРЕГЛЕДА РАДНИКА МУП-a РС: СЈП, РУЦЗ И СВИХ ОСТАЛИХ ОРГАНИЗАЦИОНИХ ЈЕДИНИЦА МИНИСТАРСТВА, ИЗВРШЕНИХ У 2014. ГОДИНИ

Сврха обављања периодичних љекарских прегледарадника на пословима с повећаним ризиком јесте рано откривањеобољења и праћење поремећаја здравственог стања радника, да би сеправовременом дијагностиком и лијечењем спријечиле или умањилештетне посљедице по њихово здравље, као и да би се сачувала њиховарадна способност. У циљу сагледавања здравственог стања радникаМУП-а РС, урађена је анализа 237 љекарских прегледа извршених у2014. години. Прегледано је 77 радника Специјалне јединице полиције(СЈП), 73 радника деминерског тима Републичке управе цивилнезаштите РС (РУЦЗ) и 87 радника свих осталих организационихјединица МУП-а (ОСТАЛИ). Просјечна животна доб прегледаних је била39,2 ± 6,5 година, а експозициони радни стаж 16,4 ± 6,8 година. Иакоје 95,4% прегледаних радника цијењено способним, више него свакичетврти (25,3%) је био способан уз редовну терапију, корекцију вида,заштиту чула слуха од буке или поштеду од одговарајућих активности,најчешће од СФО и већих физичких оптерећења по основу обољењакичме. Неспособним за рад цијењен је један радник РУЦЗ по основупсихијатријског поремећаја и један радник из групе „осталих“ по основутежег срчаног обољења. Коначна оцјена здравствене способности ниједата за 9 или 3,8% радника, јер нису доставили резултате додатнихпретрага. Код скоро сваког десетог радника (9,3%) нађена је тјелеснатежина већа за 30% и више од нормалних вриједности, и то највише кодгрупе „осталих“ (17,2%). У складу са чињеницом да је повећана тјелеснатежина значајан фактор ризика за настанак кардиоваскуларнихи осталих обољења, нађене су и: повишене вриједности крвногпритиска код 13,5%, повишене вриједности шећера у крви код 5,5%,а обољења мишићно-коштаног система код 12,2% радника. И поредвеће изложености професионалном стресу и старије животне добидеминерског тима РУЦЗ, редовно обављање периодичних љекарскихпрегледа и континуирано спровођење предложених превентивнихмјера допринијело је процентуално мањем учешћу повишеног крвногпритиска код њих него код радника из групе „осталих“ (17,8 : 20,7%). Пооснову психолошког тестирања, нађено је oдступање од предвиђенихнорми код тестова интелигенције за 5,1%, а код тестова личностиза 8,0%, али се оно односило углавном на појединачне тестове, и тоне у мјери која би значајно утицала на обављање послова. Код 16,0%радника нађени су поремећаји функције вида, и то највише у смислупотребе корекције вида код старијих радника. Код скоро сваког седмог(или 15,6%) прегледаног констатовано је оштећење слуха, и то каопосљедица акустичне трауме. Узроци нађених оштећења слуха кодрадника РУЦЗ и групе „осталих“ нису само посљедица изложеностипрофесионалним ризицима, већ и посљедица њиховог учешћа у рату.Имајући у виду просјечну животну доб и захтјеве у погледу функцијеслуха које су приликом пријема морали испуњавати радници СЈП, можесе закључити да су нађена оштећења слуха код њих посљедица самопрофесионалне трауме.