КОРЕЛАЦИЈА СЛАБЕ ДРЖАВЕ И СТРУКТУРАЛНИХ ФАКТОРА У ОПСТАНКУ И ШИРЕЊУ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА КАО ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЈЕДНОСНЕ ПРИЈЕТЊЕ

Трговина људима је у теорији међународних односа,односно у савременим теоријама безбједности одавно препозната каотранснационална безбједносна пријетња. У глобалној борби противовог феномена, као један од субјеката безбједности се јавља и држава.Међутим, у постојећим теоријским дискурсима присутан је критичкитеоријски приступ који сматра да држава данас не само да нијесубјекат безбједности у новијој историји него је извор небезбједности,односно безбједносних пријетњи, како по своје грађане тако и шире умеђународном контексту.Стога, предмет анализе овог рада су теоријски дискурси/дебате одоприносу слабе државе и структурних фактора/ефеката глобализацијеу опстанку и прелијевању трговине људима у међународном контексту.С једне стране, анализирају се теоријски приступи који одређују разлогеи обавезе – због чега држава има одговорност да спречава феноментрговине људима, као и приступи који акценат стављају на слабудржаву која доприноси опстанку тог феномена. Међутим, аутор се, сдруге стране, осврће и на теоријске приступе који његују стајалиштада трговина људима није безбједносни проблем само слабих, него ијаких држава. Односно, фокус пажње се помјера на утицај структурнихфактора (ефекти глобализације, ставови према полу, потражња запроституткама...) који легализују трговину људима кроз политику итокове капитализма, чиме људско биће, у најбољем случају, постајепредмет „робне“ размјене капиталистичке економије кроз секс-индустрију или постаје жртва трговине људима. Кроз овакав однос,јаке земље глобалног свијета поред тога што стимулишу и легализујутрговину људима, по принципу понуде и потражње привлаче и регрутујуљудска бића из слабих држава и стављају их у процес експлоатације.На крају, циљ овог рада јесте да се покуша кроз теоријске поставкеи скромне емпиријске индикаторе дијелом помјерити тежиште са слабедржаве на јаке државе кроз приказ глобалних структурних факторакоји, такође, доприносе опстанку и ширењу трговине људима, што ихсве заједно доводи у корелацију (стање суодносности) са трговиномљудима.